Matematika je jednostavna. I okrutna. Ili je minus ili je plus. Ili smo u gubitku ili na dobitku… Između ta dva, nalazi se ono što ekonomisti nazivaju pozitivna nula – jednostavno podmirivanje troškova; nema štednje, nema ulaganja, nema viška.

Gdje se trenutno pozicioniramo na ljestvici između minusa i plusa te kakav nam je bilans (a i balans: sa našim  prioritetima, željama i zahtjevima s jedne i mogućnostima s druge strane)?

I kako iz minusa do pozitivne nule, a s nule u plus?

Kao žena, privatnik, laik za ekonomiju (i široke ruke), dugi niz godina, i pored napornog rada i fakultetskog obrazovanja, tek maglovito sam nazirala da sa finansijama nešto nije u redu. To je ono stanje kad vas život ponese pa samo negde jurite i žurite i pokušavate da postignete sve a ipak vam osećaj govori da nešto izmiče.

Onda je došla selidba… I tada sam uvidela gde je praktično bio uložen moj novac.

Preda mnom su stajale sve one kutije – u principu, pune nepotrebnih stvari.  Jer ja nisam samo žena, ja sam i moderna žena. Cipele, (neverovatan broj), garderoba, aksesoar, šminka, ukrasni predmeti, gadžeti (ne znamo čemu služe ali su šik), posuđe, kuhinjski aparati (pa rezervni aparati), dekoracija, suveniri, knjige, časopisi… Ako na to još dodamo i lošu politiku naplaćivanja, dugovanja (što od klijenata što od države), ustupke, popuste i pozajmice (čitaj: sažaljenje za sve druge sem za samu sebe), plus razne pretplate, članarine, udruženja, umrežavanje, moderne tehnologije – dobijamo jednu pozamašnu sumu

Promena je bila jedino rešenje. Postavila sam cilj: finansijska nezavisnost i uspostavljanje kontrole – uz čvrstu rešenost na žrtve koju svaka promena sa sobom nosižrtve koje često to nisu već nas u stvari oslobađaju od svega suvišnog i okreću ka nama samima dovodeći do spoznaje koja se, iako je povezana sa ekonomijom, tiče u stvari životne filozofije.

Ukoliko Vam je novac jedini osnov za nezavisnost, nikada nećete da je imate. Prave rezerve u ovom svetu su znanje, iskustvo i sposobnost. – Henry Ford

I tako sam krenula putem nekih novih veština – veština koje se ne uče ni na jednom fakultetu.

Bilo je neophodno da odbacim sve što ono što nam je danas nametnuto (moda, trendovi, potrošački mentalitet), da postavim prioritete, da redukujem nepotrebne izdatke, da jasno sagledam situaciju (suočavanje), da analiziram odliv (gde to nestaje novac), sitne troškove, krupne troškove (na papiru – crno na belo), dugovanja, prihode, pasivne prihode, mogućnosti uvećanja dobiti, sposobnosti i mane, talenat, psihosintezu, sredinu u kojoj se nalazim/poslujem… 

Kako je taj put izgledao?

Prvi korak su mi bili troškovi i detaljno beleženje istih.

Drugi korak je predstavljao obračun tih istih troškova na nedeljnom, mesečnom a zatim i na godišnjem nivou. Ako bih morala da ovo iskustvo sročim u jednu reč, mogla bih da kažem da godišnji bilans osvešćuje. Najviše sam trošila na sitnice i usput – znači svi oni neprimetni, neznatni iznosi. Godina međutim ima 365 dana. Kada se tih nekoliko evra dnevno pomnože sa 365, dobije se pozamašna suma.

Treći korak predstavlja smanjenje troškova ili sve ono što nam i nije neophodno i u suštini se odnosi na luksuz, hir, modu, dosadu – uključujući i nametnuti potrošački mentalitet koji je toliko fancy danas.

Četvrti korak predstavlja jednostavno navikavanje na novi način pristupa novcu. Dati sebi vremena… Ući u ulogu zarađujem, doživeti/ ponovo oživeti i održati osećaj kontrole nad novcem (i kao što sledi nad svojim životom – jer su to često nerazdvojivi faktori). 

Peti korak predstavljaju par pitanja koja svako tko želi da zarađuje treba da postavi sebi: zašto želim da zarađujem više i koliko je to više (ili: koliko ukupno želim/moram da zarađujem mesečno da bih obezbedio dostojanstven život).

Šesti korak predstavlja okretanje ka cilju: kada znamo zašto a znamo i koliko, biće nam jasnije i kako

Da li je to proširenje postojećeg posla, promena radnog mesta, osnivanje sopstvenog preduzeća, uzgredne delatnosti ili tek par sati nedeljno (ako su nam simbolični iznosi dovoljni za dopunjavanje budžeta). U prevodu: od toga koliko nam mesečno treba zavisiće i kako ćemo zarađivati (na koji način, vrsta delatnosti koju ćemo obavljati, branša, sektor, koliko često, da li nam je potrebna dodatna edukacija, prekvalifikacija i sl.). Jer…

Ko vidi cilj, ne može izgubiti put. – Indijska poslovica 

11 koraka kako početi sa dodatnom zaradom

1. Od sebe – kao i uvek.

Ko sam, šta sam, šta znam, šta ne znam, šta mogu, šta ne mogu, šta volim da radim, šta ne, šta sam završila, kojim diplomama raspolažem, kojim radnim iskustvom i u kojoj branši.

Zapišite odgovore a zatim i moguće pravce kojima biste eventualno krenuli.

Ako se novi pravac kojim želite ići drastično razlikuje od onoga što ste do sada radili – posavetujte se sa stručnjakom iz te branše (šta je neophodno da biste se profesionalno I OD NULE bavili tim i tim zanimanjem. Npr. dodatna edukacija, radni prostor, posebna oprema, članstvo u nekom udruženju i sl.

2. Kako me drugi vide?

Jako važna stavka. Često čitamo savete kako treba raditi ono što volimo (pa će sve doći na svoje mesto). Postoji razlika između ljubavi i talenta (i meni je slikanje velika ljubav ali nažalost, ljubav nije garancija talenta tako da svoje slike ostavljam za trenutke razonode).

Kako ćete znati da li posedujete talenat (koji pritom možete i da unovčite)? Ako imate talenat, ne samo da ćete vi to znati ali i svi oko vas i to još od ranog detinjstva. Prvo će roditelji primetiti da imate sklonost ka nečemu, zatim nastavnici, vršnjaci, profesori, pa prijatelji, kolege, rodbina…

Ako još uvek ne znate šta bi to moglo biti – pitajte vaše okruženje i zabeležite odgovore.

I još jednom: velika je razlika između volim to da radim i to što radim radim dobro. Da li nešto volite – tiče se vas samih. Da li ste dobri u nečemu – sud će dati drugi (klijenti, mušterije, kupci, institucije, ustanove, komisije – nagrade, priznanja i sl.).

3. Trenutno stanje

Čime raspolažete od imovine (pokretne, nepokretne), šta je to što eventualno možete iznajmiti, unovčiti, uložiti, ostvariti pasivne prihode…

Napravite spisak.

4. Dosadašnje poslovanje/stečeno ponašanje

Mi smo bića navike. Navike se stiču tako što se određeno ponašanje svakodnevno ponavlja.

Da li ste do sada poslovali u minusu (i koliko dugo – godinama možda)? Koliko vremena će vam biti potrebno da sebe promenite? Da li vam klijenti duguju? Kakva vam je politika naplaćivanja? Kolika su ta dugovanja (i da li možete te sume da naplatite)? Po kojim cenama radite?

5. Koliko cenite sebe, svoj rad, svoje znanje i umeće?

Da li su vam cene niže od proseka? Šta kaže cenovnik udruženja privrednika/stručnjaka iz te oblasti? Da li je vreme da revidirate cene?

Kako se odnosite prema prijateljima, rodbini: da li lako pozajmljujete novac? Da li vam taj novac vraćaju?

Napravite zbir ovih iznosa i vidite o kojoj sumi se radi. I ako je neophodno (a u većini slučajeva jeste), izmenite svoju politiku poslovanja/svoje ponašanje. Naučite da kažete NE.

6. Dodatna zarada i definisanje vremena

Većina ljudi danas želi da nešto radi u slobodno vreme.

Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li uopšte imate slobodnog vremena? Ako da, onda koliko?

I dodatno, kada/koliko često ste zaista dostupni i na raspolaganju (i sebi i drugima) a u cilju zarađivanja novca.

Zapišite ove tri stavke, npr.: imam slobodnog vremena, ukupno 10 sati nedeljno; sredom od 15:00-18:00 h, subotom od 10:00-14:00 i nedeljom od 10:00-13:00 h.

Odgovor na ova pitanja daće vam i te kako važne smernice koje vode ka onom kako. Kako zaraditi i čime se baviti.

Zašto je jasno definisanje vremena toliko važno?

Bez obzira da li proširujete glavnu delatnost ili počinjete da se bavite nečim novim, nijedan klijent ne želi nekog ko se neobavezno bavi tom profesijom i povremeno mu je na raspolaganju.

Pristupite (svakom) poslu odgovorno i temeljno. Tako ćete ne samo steći klijentelu već je i održati na duže staze.

7. Emocije

Kao i sve žene, u svom poslu sam često bila vođena emocijama.

Koliko nam te emocije pomažu a koliko zaista odmažu?

Bez obzira kojim se poslom bavili, neophodno je razgraničiti i jasno definisati kada je vreme za emocije, slavlja, prijateljska druženja, do koje granice idu ta prijateljstva (i često prijateljske usluge), u kojoj ulozi se nalazite a koju ulogu želite da zaista igrate…

Koji su to šabloni ponašanja koje (mi žene) nosimo iz detinjstva – da li smo i dalje devojčice kojima treba zaštita, pomoć, tutor, savetnik, kontrolor, partner u poslu ili smo prihvatile (i zavolele) svoju ulogu žene koja zrelo i odgovorno donosi odluke koje se na kraju krajeva – tiču nje same.

Da li smo izmestile fokus i jednostavno prepustile odgovornost za naše finansije – nekom drugom? Ako su se stvari izmakle kontroli (a često jesu), usmerite se na teme kao što je preuzimanje kontrole, donošenje odluka, samopoštovanje, postavljanje granica i sl.

Ako same ne kontrolišemo tokove svoje zarade, kako očekujemo da je uvećamo?

8. Finansijska zavisnost 

Dok poslujemo tako kako poslujemo, od koga zavisimo? Šta nam se u međuvremenu dešava? Ko su ljudi koji nas izdržavaju…

Sociološka istraživanja pokazuju da tek negde oko 10% ljudi postigne apsolutnu finansijsku nezavisnost i uspe da dovoljno zaradi.

Svi ostali (često do kraja života) borave u nekoj vrsti zavisničkog odnosa (od partnera, porodice, rodbine, prijatelja, banaka, kredita, poslodavaca).

Zašto upadamo u takve odnose?

Naš mozak luči određene neurotransmitore. Neki su povezani sa osećanjem sreće i zadovoljstva, neki sa osećanjem nezadovoljstva ili patnje… I jednostavno se (organski) navikavamo da određena vrsta supstanci kruži u organizmu.

Jedan od najboljih primera za to predstavljaju trač časopisi (žuta štampa) koji na naslovnoj strani uvek imaju neku zastrašujuću reč: skandal, neviđeno, nečuveno, očaj, strašno i sl. I čim bacimo pogled na te časopise, nama skoči pritisak (a i adrenalin). Ti časopisi međutim, ostvaruju ogromne tiraže. Zašto?

Zato što je većina ljudi navučena na adrenalin, navikli su na negativna osećanja i traže još i još.

Isto je i u drugim životnim aspektima. Navikavamo se na negativu, bivstvujemo u njoj i svaka promena na bolje nam često izgleda nezamisliva.

9. Odlučnost

Da li ste zaista spremni za promene? I šta znači odluka?

Da li ste pomislili da bi bilo lepo da nešto promenite, da li ste o tome možda i porazgovarali sa najboljom prijateljicom ili možda već kujete neke planove?

Između reči i dela međutim, postoji ogroman ponor…

Ono što zaista jesmo, ispoljava se ne na rečima – već na delima. Tu se krije naša suštinska priroda.

Šta ste do sada uradili a u cilju zarade? U ovom procesu, sem planiranja i navedenih koraka, velikom broju ljudi pomažu i vremenski rokovi (ili vremenski pritisak). Do kada sebi dajete vremena da…

…započnete svoj posao, upišete onaj seminar, osamostalite se, uzmete život u svoje ruke… Zapišite u kalendar i definišite vremenske rokove za ostvarenje ciljeva.

10. Osećaj krivice 

U psihologiji, jedna od najjednostavnijih podela je ona koja ljude deli na one koji za sve krive sebe i na one koji za sve krive druge (kriv je sistem, situacija, tranzit, kriza itd.).

Naravno, to je jedna gruba podela i u nauci nije sve tako jednostavno; istina se nalazi negde u sredini… Retko smo krivi samo mi a još ređe taj čuveni sistem. Da, vremena su teška. Međutim…

Može li iko da se seti kad to vremena nisu bila teška i kad novaca nije bilo malo? – Ralph Waldo Emerson

Umesto diskusija, optužbi i gubljenja vremena (a vreme je novac), gledajte napred i pažljivo trošite taj kapital koji se zove vreme; ni prošlost ni situaciju ne možemo promeniti.

Možemo je prihvatiti – ili se zbog nje svakodnevno nervirati.

Svaka stresna situacija – a još više psihosomatska oboljenja koja takva situacija sa sobom nosi – za veliki broj ljudi označava smanjen učinak u radu.

I kao što sledi – slabiji učinak, manje novca. Nemojte još dublje tonuti. Zaslužujete bolje. Presecite sa negativnim osećanjima, sa neuspelim projektima, sa poslovima koji nikako da ožive, sa ljudima koji vas vuku na dno i uvlače u beskrajne rasprave i prepirke – i okrenite se sebi i svom cilju. Rezultati neće izostati. 

Za sve one kojima se ova tehnika čini sebičnom, opisaću jedan test sa časa psihologije a koji se sastojao od samo jednog pitanja: da li čovek koji nije u stanju da brine o sebi može da brine o drugim ljudima?

Odgovori studenata su bili različiti (i zapanjujući): veliki broj njih je odgovorio da se treba žrtvovati čak i po cenu svog zdravlja, finansija, ciljeva. Neki su otišli tako daleko da su izjavili kako je u procesu služenja drugima moralno ugroziti svoje zdravlje i dovesti se praktično do samouništenja. Sve naravno iz ljubavi. A onda nas je profesorka upitala šta čovek koji više nema ništa može da da? I tu je nastao muk…

Našu psihosintezu naravno, ne možemo promeniti. U ovim godinama smo već formirane ličnosti i ako smo do juče navikli da nesebično dajemo (a da se osećamo loše kada imamo), male su verovatnoće da će se to u zrelim godinama promeniti.

Ono što je važno napomenuti međutim jeste da je ljudima koje volimo, lakše i lepše davati iz pozicije izobilja.   

Čovek mora imati da bi pružio.

11. Muškarci

Većina njih je u biznisu (i to dugi niz godina – neke firme predstavljaju porodični biznis i prenose se sa generacije na generaciju).

Posmatrajte ih kako zarađuju, kako troše, kako posluju, kako pristupaju radu, kakva im je koncentracija…

Da li ste ikada videle muškarca koji se upetljao u multitasking, balansira između porodice i karijere, zagoreo mu je ručak dok je slao e-mail šefu i Merkur je retrogradan i ne zna gde mu je glava?

Da li na poslu deluje odsutno jer mu danas nije dan? Da li uranja u više projekata istovremeno i ushićeno pristupa poslu ili se koncentriše i temeljno odrađuje jedno po jedno?

Kako se odnosi prema kolegama, brine li o njihovim osećanjima? Donosi li im povremeno kolače i domaće pite? Ili je tu da zaštiti svoje interese? Možda je sentimentalan i saosećajan? Ili se (hladno i pribrano) bori za svoju poziciju? 

Da, činjenica je da ih često optužujemo da su egoisti i da misle samo na sebe.

Ali, u proseku, oni ipak zarađuju više od žena. Da li njihov model ponašanja ima veze sa zaradom i da li ćemo tu egocentričnost osuđivati i smatrati je nemoralnom? Ili ćemo iz te egocentričnosti izvući ono što je pozitivno i učiti kako da zaštitimo sopstvene interese, fokusiramo se na cilj i ostvarimo profit.  

U biznisu, svako je plaćen sa dva novčića: kešom i iskustvom. Moj savet je da uzmeš iskustvo, jer keš kasnije dolazi sam od sebe.Harold Geenen

Piše: Nataša Ilić, pedagoginja, spisateljica, prevoditeljica, blogerica, ; activus0812@yahoo.gr

Foto: Pexels

Stavovi kolumnistica nisu stavovi uredništva portala Žene i novac.
Novosti
Pretplatite se besplatno i primajte naše nove članke i popuste u inbox!
Share on facebook
Facebook
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on linkedin
LinkedIn
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email

Komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

zatvori
Krenite tipkati da biste vidjeli postove koje tražite.

Košarica

zatvori
Scroll To Top