Kroz moj život, privatno i poslovno, prošle su mnoge žene. Neke su na mene samo jednom rečenicom ostavile traga, a neke me nisu dirnule niti svojom dugotrajnom prisutnošću. Kad sad pogledam unatrag, svaka od njih me nešto naučila i s razlogom je došla u moj život.
Prije 11 godina radila sam u katastru s grupom jako divnih ljudi od kojih sam puno naučila. Ženska ekipa kolegica, mahom starijih od mene više od 15 godina dijelila je životne i bračne savjete meni, svježe pečenoj majci i supruzi koja je bila u gradnji svoje prve kuće, cijeloj mladoj i nadobudnoj.
Ja sva u čudu odgovorim: Ne.
Ona kaže: I bolje tako. I da slučajno nisi ni rekla da znaš!
Nakon nekoliko dana ja ju pitam zašto me to pitala.
Odgovorila mi je: Zato što mi ti izgledaš kao da sve možeš najbolje napraviti sama. U životu, u braku, s djecom, na poslu, s mužem. Najbolje da ti sve odradiš sama pa ćeš biti sigurna da je sve odrađeno i da je sve ok. Pa kada bude trebalo betonirati terasu doma, kada se muž uhvati lopate, ti ćeš reći-neka ja ću i onako usput izbetonirati 20 kvadrata terase. I tako ćeš za 20 godina sve ti raditi i nećeš imati vremena za sebe. Vjeruj mi, govorim ti iz iskustva. Ništa mi tada nije bilo jasno, ali mislim si, valjda žena zna o čemu priča.
Ooo, kako često je se sjetim zadnjih par godina! Svaki puta kada sve stignem i mogu, a povraća mi se od umora. Svaki puta kad mi je još ta jedna obaveza ionako usput pa neka ja ću. Svaki puta kada sve odradim i na kraju kažem ma joj, nije mi uopće bio problem, nije to ništa. Svaki puta kada nisam znala reći ne razapinjanju na sto strana. Svaki puta kada mi je vrhunac wellnessa bio imati vremena namazati se kremom nakon tuširanja pa sam bila sretna jer sam se kao sebi posvetila! Užas.
Ali onda su došle te četrdesete.
Prošle godine sam napunila 40 godina i spoznala da ništa ne moram i da sam se namorala. Spoznaji je možda pridonijelo i da sam izgorjela od moranja i završila u bolnici prošle godine, ali to je druga priča…
Spoznala sam da sam od silnog betoniranja potpuno zaboravila voljeti sebe. Odnosno mislila sam da je to sebično. Prošle godine jedna druga prijateljica me pitala: Što tebe čini sretnom i opuštenom, a da to nije ljubav prema obitelji, djeci, poslu?
Postoji posao, stres, ima li ga ili nema, djeca, škola, vozanja na treninge, jelo, rublje, trgovina i milion i jedna obaveza. Ja se nisam mogla sjetiti niti jedne jedine stvari koja mene čini sretnom izvan tih okvira. Kao da ja, sama za sebe, uopće ne postojim.
Shvatila sam da ja uopće ništa za sebe i na sebi nisam radila jer za sebe nisam imala vremena. Jer za mene navečer više mi ne bi ostalo snage. I shvatila sam koliko je to užasno. Koliko to ne koristi niti meni niti mojoj obitelji. Plakala sam danima. Bio je to moj aha-trenutak. S 40 godina. Ali bolje ikad nego nikad.
Malo po malo odučavam se od betoniranja. Od ciljeva za ovu godinu zapisala sam si jedino da ću se voljeti više. Zbog sebe pa onda i zbog svih ostalih.
Držim palčeve i vama!
Pusa!
Foto: Pixabay
Stavovi kolumnista/ica nisu stavovi uredništva portala Mojnovac.hr
2023. © Mojnovac.hr. Sva prava pridržana.
Izrada web stranice: Artelekt Media d.o.o.
