Žana Poliakov: Novac mi dolazi kao posljedica onoga koliko uživam u procesu stvaranja
Razgovarali smo sa Žanom Poliakov, autoricom nekoliko knjiga, a jedna od njih je i Postanite magnet za novac. Žana u svojim knjigama napominje koliko je važno raditi ono što volimo, sa strašću, te kako je moguće privući sve što želimo kroz shvaćanje da je, primjerice, novac čista energija.
Žana: Postanite magnet za novac i sve dobre stvari u svom životu se zove knjiga jer novac je jedna od dobrih stvari. Time sam i otkrila svoje verovanje o novcu – da je jedna od dobrih stvari. Nije jedina i nije samo jedna. Mi kreiramo razne stvari u svojim životima, pa i svoja verovanja.
Da li smo uvereni ili ubeđeni u nešto? U veri ili u bedi – zanimljiva je igra reči. Možemo da stvorimo i čarobni štapić, a možemo i da postanemo magnet. Naslov ljubavna priča o novcu bolje zvuči na engleskom pa ga nisam koristila ovaj put, a nadovezuje se na prethodnu knjigu Kako zračiš, tako privlačiš koja je bila o ljubavnim odnosima.
Naime, sa izdavačem Soulfood publishing sam dogovorila da im napravim seriju knjiga s određenom temom poput ljubav, novac, seks… Slično tome kako sam pravila magazin samo bez fotografija u boji, nego spakovano u jednu nadasve korisnu knjigu. Knjige nisu bukvalno priručnici kako da, nego sadrže moje priče vezane za temuili malo i van nje, zajedno sa zadacima, vežbama i primerima. Napravljene su tako da vas dovedu u određeno stanje – da zračite i privlačite. I da postanete magnet za novac.
Knjige imaju tu moć i mogućnost da nam otvore novi svet, promene energiju. Ove moje su i zabavne, pritom.
Sadrže i predloge za dalje istraživanje, knjige, druge autore i njihove knjige, radionice i seminare jer ja ne držim nikakav seminar o novcu. Vodim poslednjih šest godina mentorship program za pisanje knjiga koji mi je pre toga bio hobi.
Podržavala sam svoje prijatelje i saradnike da pišu, što tekstove za časopise, kasnije i knjige, što priče, da pišu i pokreću svoje sajtove, radionice ili nove biznise.
Kreativnost je više moja tema. No, kroz rad s mentorima, otkrila sam da sve dolazi iz istog izvora, da nama upravljaju neki programi iz prošlosti od koji mnogi čak nisu naši nego smo ih pokupili usput od roditelja, škole, drugara, medija, okoline i mesta boravka… u ovom procesu kroz pisanje zapravo skidamo sve što nismo mi. Sve što nam više nije potrebno, a nosimo kao nepotreban teret.
Htela ja to ili ne, tema mojih sesija i razgovora sa ženama su uglavnom odnosi sa muškarcima. Iako sam fokusirana na to da podržim žene da pronadju i povrate svoju kreativnost, otkriju zakon kreacije i stvore život koji vole, često se pojavljuju teme partnerstva.
Ispravka, ne često nego uvek. A nema boljeg načina da radimo na sebi od potrage za partnerom ili novcem.
Tako da, svesno ulazimo u temu, da vidimo kakve programe o ljubavi nosimo? Tko nas je začarao? Kako da skinemo bačene čini? Ima li načina da odbagujemo svoj um? Hoće li nam to pomoći da pronađemo srodnu dušu i privučemo sve ono što želimo?
Žana: Da ne moramo ništa. To moranje nam samo pravi probleme.
Žana: U svom radu fokusirana sam da podržim žene da pronađu i povrate svoju kreativnost, otkriju zakon kreacije i stvore život koji vole.
Bukvalno tako, kako krenemo da se otvaramo ka kreativnijem životu, u ovom slučaju pišemo, na početku ja zadajem zadatke i razgovaramo, i tu negde provejava ili je jedna od glavnih tema – nemam dovoljno, novca, energije, vremena, ljubavi… Osećamo da nemamo dovoljno, a živimo u eri izobilja svega.
Žana: Kako pričamo o novcu, kako ga doživljavamo, i šta uopšte novac predstavlja je zanimljivo kad zamenimo reč novac s energija.
Nemam novaca za to postane nemam energije što je u stvari pravo stanje stvari. I umesto da se bavimo zarađivanjem novca, prebacimo fokus na poboljšanje svog energetskog stanja.
Isto tako, kad kupujemo nešto, ne plaćamo novcem – nego količinom vremena i energije koju smo potrošili zarađujući ga. Energija ne nestaje, nego se samo transformiše, ili je razmenjujemo. Vredi li ta razmena? – moje je pitanje.
Mnogi na svojim poslovima osećaju da gube energiju i da nemaju posle dovoljno za svoje voljene osobe ili za hobije, za ono što ih raduje i što njima daje energiju. Pitanje je drugo – zašto ne radimo nešto što nama datu energiju uzvraća? Ili kako da pronađemo šta je to što nas povezuje s Izvorom energije, a samim tim i novca?
O tome je ova knjiga, a verovatno i sve druge moje knjige.
Žana: I to su samo reči kojima mi dajemo značenje. Šta za nas predstavlja luksuz i gde ga sebi dopuštamo? Ako ga sebi dopuštamo…
Bogatstvo meni predstavlja da slobodno raspolažem svojim vremenom. Vremenom, potom i novcem. A luksuz mi je kad ustanem ujutru i bosa prošetam do bašte po sveže jagode, trešnje, maline i smokve. Kad već živimo u Raju…
Žana: Jedino tako se i živi, ako mene pitate. Sve drugo je životarenje ili jurnjava od porodilišta do krematorijuma. Bitno da napomenem – ništa loše ako je to vaš izbor.
Što bi rekao Alan Watts – What is time for then to be wasted.
Stvar je o tome da sam retko ikada ulazila ili kreirala nešto s idejom o dodatnoj zaradi, a pogotovo ne pisanje knjiga.
Novac meni dolazi kao posledica onoga koliko uživam u procesu stvaranja.
Dajem, vraća mi se, razmenjujem, poklanjam, proDAJEM… Sve nekako kruži i kad se ne zapletem u drami kontrolisanja, sve ide samo od sebe. Taj level majstorstva mi dolazi samo u bljeskovima, inače se kao i svi mi brčkam u Mayi.
A da se brčkam u novcu kao Baja Patak – onda ništa ne bih davala ovom svetu. Zato je za mene osmisliti projekat, posao, knjigu izrazito kreativan proces. Kao i to da budem podrška drugima dok su u svom kreativnom procesu.
Žana: Tako što sam se pitala da novac nije problem kako bih živela, zapravo da imam dovoljno novaca i vremena kako bih organizovala svoj život. Pisala sam o tome, sama sa sobom i zapisala sebi Bosa. Sunce. More… Tako nešto sam piskarala više.
Potom, kad god dođe zima, ja nekako umrem, zatvorim se, ne volim da se oblačim previše, pa ti kaputi, čizme, hulahopke od kojih me sve svrbi, pa računi za struju ogromni, a nikako se ogrejati, jedeš više opet da bi se zagrejala i tako shvatim da sam dovoljno zima u svom životu videla da znam da zima nije za mene.
Prvo sam otišla u Indiju, tj. na Gou, Goa nije baš Indija, ali je dovoljno Indija, na moru je, toplo je, non-stop hodam u flip-flop papučama, sezona traje šest meseci, mogu da se preselim u novembru ostanem do marta, aprila. Ima jedno super zanimljivo mesto zvano Arambol, tokom sezone puno je nas privremenih stanovnika, manje više svi su neki kreativci, tj. svesno se bave kreiranjem svog života. Kad me Indija tako prljava pročistila, nastavila sam na Bali.
Bali je tek raj na zemlji, vidiš to i ako dođeš na deset dana, ali počneš da živiš ako ostaneš malo duže… Život je na tim mestima mnogo jednostavniji.
Zaprepaste se svi kad kažem da me više košta život u Beogradu tokom zime nego na ovim turističkim destinacijama pet meseci.
Žana: I ja sam kao i mnogi od nas odrastala u programu svojih roditelja gde i kad smo imali, oni bi govorili da nemaju. Roditelji brinu, to im je job description, a moji su bili i premladi, rekla bih sad sa ove istorijske distance. I sami deca sa svojim nasleđenim programima.
Tu uznemirenost i brigu sam i ja pokupila i nosila sam je sa sobom kao omču oko vrata. Nikako se opustiti i uživati malo u onome što imamo ovde i sada.
Potom, isto tako od društva, škole i medija da se od umetnosti ne živi. Ili da su umetnici ludi, neodgovorni, raskalašni… Traje taj proces vraćanja na fabričko pakovanje. Zapravo, dok otkriješ tko si ti, ustvari ispod sveg tog blata čime smo se namazali, zaštitili i sakrili i od samih sebe svoju zlatnu prirodu.
Dok nisam naučila da budem zahvalna za sve, i uspone a posebno za padove, trajalo je. I traje još uvek.
Žana: Već je plaćeno je izraz koji neverovatan broj žena zapamti iz knjige. Kad god nam je nešto potrebno ili samo želimo, mi se upletemo u to kako ćemo da zaradimo ili gde da nađemo novac. Telo reaguje tako što se zatvori. I mnogo misli. Brine.
A samo kad kažeš sebi već je plaćeno, udahneš, izdahneš i otvoriš se za polje beskrajnih mogućnosti. Čak i da ti ne dođe to što si zamislila, dođe nešto još bolje – a to je da si u miru. Mir nema cenu.
Mi nismo došle ovde da se mučimo i da očajavamo i da u trci koja je najveća velikomučenica budemo nagrađene na kraju života odlaskom u Raj. To je stara priča, koja se baš sad menja. As we speak. Jer dok govorimo, stvaramo.
Kontakt: Žana Poliakov; zana.poliakov@gmail.com
Foto: privatna arhiva Žane Poliakov
Stavovi kolumnista/ica nisu stavovi uredništva portala Mojnovac.hr
2023. © Mojnovac.hr. Sva prava pridržana.
Izrada web stranice: Artelekt Media d.o.o.
