Strahinja Krstić: Mirovina zaista kreće onog trenutka kada postanete financijski neovisni, a ne po završetku radnog staža
Strahinja Krstić savjetnik je za osobne financije i autor Instagram profila Finansijska nezavisnost gdje slikovito prikazuje načine i savjete kako organizirati osobne financije, kako zaraditi novac i u konačnici ga investirati. Vlasnik je dvije manje kompanije u Beogradu, a ovo je njegova priča…
Strahinja: U modernom gledanju na lične finansije, postoji nekoliko različitih definicija finansijske nezavisnosti. Moja definicija finansijske nezavisnosti jeste akumulacija dovoljne količine novca da možete do kraja svog života da živite sa tim novcem, a da ne morate da radite za isti.
Ovo ima nekoliko karakteristika. Kao prvo, svako definiše svoju finansijsku nezavisnost na osnovu životnih merila i zahteva, netko život zamišlja u braku, nekoliko dece, kuče i miran život, dok druga osoba smatra ostvarenje svog života tako što ceo radni vek bude barmen na Bahamima. Zato je plan finansijsle nezavisnosti za svaku osobu jedinstven.
Nakon toga treba definisati jednu cifru kao odrednicu, a ta cifra glasi: Navedi sve što želiš materijalno da poseduješ da bi mogao da ostvariš taj životni cilj, saberi sve sume koštanja i dobivaš ukupnu sumu koju treba da akumuliraš. Na kraju odredi broj godina za koliko želiš da postaneš finansijski nezavisan i kad podeliš ukupnu sumu sa brojem godina, dobićeš kolika su neophodna godišnja primanja. Naravno to možeš podeliti sa 12 meseci i dobiti koliko treba da su tvoja mesečna primanja. Ako se ova cifra slaže sa trenutnim primanjima, na odličnom ste putu. Ako je manje ili daleko manje… Spremite se za tektonske promene u finansijama.
Naravno, život i životni prohtevi se vremenom menjaju, samim tim se menja i plan. Jako je bitno da se prilikom donošenja velikih životnih odluka prvo posavetujete s planom i vidite da li je finansijski uopšte moguće, da li ćete zbog novog finansijskog izdatka morati da prihodujete više ili da produžite broj godina do ostvarenja cilja.
Strahinja: Nakon nekoliko pročitanih knjiga vezano za temu novca i ličnih finansija još 2019. godine, shvatio sam da ne postoje domaći autori koji bi preneli svoje znanje i iskustva u ovom polju. A postojanje domaćih autora je ključan faktor za razvijanje finansijske pismenosti na našim prostorima, jer svi mi koji smo se bavili legalnim načinima investiranja novca najbolje poznajemo domaće zakone i regulativu.
Kako je Instagram tada bila najpopularnija društvena mreža, poželeo sam da na taj način stvaram sadržaj i prenosim drugim ljudima moje znanje i iskustvo. Posle nekoliko godina rada sa ljudima na profilu, gde sam se praktično naslušao svih pitanja vezano za sam proces započinjanja puta ka finansijskoj nezavisnosti, odlučio sam se na sledeći korak, a to je pisanje knjige koja bi objedinila sva moja znanja i iskustva u oblasti ličnih finansija, ali na balkanski način. Tako je nastao trenutno eBook Finansijska nezavisnost čija ukoričena verzija čeka da ugleda svetlost dana.
Strahinja: Po struci sam diplomirani inženjer organizacionih nauka, smer informacioni sistemi. Trenutno radim na poziciji programera i to mi je glavni izvor prihoda. Pored ovog posla, vlasnik sam kompanije KuponDiler d.o.o., samostalno vodim Instagram stranicu Finansijska nezavisnost i upravnik sam zgrade u kojoj živim.
Jedino za poziciju upravnika ne primam nikakvu novčanu nadoknadu, s tim što zaista mogu da kažem da u svim navedenim poslovima uživam da radim. Naravno, postoje teški trenuci na svakoj poziciji, s tim što volim izreku: Pa da je sve lako, bilo bi nam dosadno.
Mogu reći da razvoj Instagram stranice dodaje posebnu čar u mom ličnom razvoju, jer mislim da nigde drugde ne bi mogao da ispoljim svoju želju za prenosom mog znanja u polju finansija. Takođe sam i pobornik teorije da se znanje najbolje utvrđuje kada se isto i prenosi, zato uvek slušam šta moji pratioci imaju da kažu i na osnovu komentara i preporuka dalje razvijam svoj sadržaj na profilu.
Strahinja: Moj odnos prema novcu se konstantno menjao iz godine u godinu, s tim što sam sve ubeđeniji da sam našao pravi put još 2019. godine. Moj odnos prema novcu je nekada bio definisan velikom zaradom kako bi se finansijski obezbedio, od preterane štednje sve do toga da sam shvatio da je novac samo jedna od životnih prepreka i da se prema njemu treba odnositi objektivno, bez ikakvih strasti.
Novac je jedna od najvećih životnih prepreka, s tim što je i dalje samo prepreka, a treba naći način da se preskoči. Samo da napravim paralelu: Dostizanje finansijske nezavisnosti može da se uporedi isto kao i završetak srednje škole. Imamo 4 razreda koje moramo da pohađamo, imamo zadatke i obaveze i ukoliko ih rešavamo jedno po jedno, bez problema ćemo završiti srednju školu. Tako je i u finansijskoj nezavisnosti u samom korenu. Postoji spisak obaveza koje moramo da ispunimo i ako radimo korak po korak, taj momenat u kome nećemo morati više da brinemo o novcu će biti sve bliži i sve jasniji.
Strahinja: Vođenje kućnog budžeta je jedna od osnovnih elemenata finansijske nezavisnosti. Ako ne poznajete svoj kućni budžet, već ste deset koraka unazad ka finansijskoj nezavisnosti. Ja sam definisao model koji zovem: Budžetski pancir, koji u osnovi ima cilj organizacije kućnog budžeta na način da u najvećoj mogućoj meri zaštitimo svoj investirani novac.
I pre nego što objasnim model, moram da naglasim da je jedan od najvećih izazova kada krenete u investiranje, uzimanje investiranog novca zarad ispunjavanja mesečnih ili godišnjih troškova. Finansijski odgovorna osoba zna da investirani novac nije igra i da ako nije uposlen da ničemu ne služi.
Budžetski pancir se zasniva na sledećoj podeli budžeta:
Mesečni troškovi su ljudima generalno jasni, s tim što ima jedna caka. Račun za struju je skoro svaki mesec istog iznosa pa možemo definisati kao fiksan trošak. A potrošnja novca na kafić je varijabilna i zavisi često od doba godine. Zato od mesečnih primanja izdvajam odmah novac za plaćanje svih fiksnih troškova.
Za variabilne troškove kao što su kafići, hrana, pokloni i aktivnosti s decom, pravim procenu budžeta. Evo primer: ovaj mesec izdvajam 100,00 eura za kafiće. Stavljam u kovertu sa nazivom kafići i trudim se da u tom mesecu ne potrošim više od predviđenog.
U većini slučajeva se pridržavam jer sam sam sebi postavio granicu, a nekada se i prekrši limit jer ipak delom moramo da uživamo u životu, s tim što gledam da se ne preteruje. Takođe, računi za benzin su bili veoma varijabilni dok nisam uveo budžet za benzin. Lična procena je da mesečno potrošim 100,00 eura na benzin. Svakog meseca od primanja stavljam 100,00 eura u kovertu i pratim razvoj situacije, da li previše trošim benzin ili umereno. Jednom godišnje, sa porodicom idemo na more kolima kada ova kalkulacija naravno nema smisla, s tim što se onda pravi plan za benzin za letovanje kroz godišnje troškove.
Godišnje troškove računam tako što navedem sve godišnje troškove: registracija kola, 2 puta zamena guma, 2 rođendana za decu, letovanje i benzin za prevoz, pokloni za novu godinu… Saberem sve ove iznose, podelim sa 12 meseci i dobijem koliko je mesečno izdvajanje za godišnje troškove.
Kada dođe momenat da se plati za određeni finansijski izdatak, onda se novac uzima iz tog budžeta i mesečni budžet se ne dira. Potrebno je da se izdrži godinu dana da se ovaj model formira, jer ako donesete odluku u junu da skupljate, a letovanje je u julu, teško da ćete moći da finansirate iz ovog budžeta, s tim što već sledeće godine ćete imati skupljen novac da vas ne boli.
Ovo zahteva da unapred predvidite koliko bi vas jedno letovanje koštalo. Meni se desilo da smo potrošili 300 eura manje nego planirano, što je ispalo mnogo bolje. Bitno je imati neki orijentir.
Neplanirani troškovi: ovde spadaju troškovi tipa plaćanje majstora za rernu koja se pokvarila, plaćanje privatnog lekara ako se vi ili deca razbole… Najpraktičniji način praćenja ovih troškova je u prva tri meseca, uzeti prosek i onda doneti odluku da se u ovom budžetu nalazi iznos proseka pomnožen sa 3.
Ovim novcem se trudimo pokriti sve što nam se desi nepredviđeno. Vrhunac ovog budžeta postižete kada ovo pratite godinu dana, pa uradite prosek sa 12 meseci i onda pomnožite prosek sa 3. Jer za godinu dana ćete imati mnogo jasniju sliku nepredviđenih troškova, bez obzira koji su, jer su sami po sebi nepredviđeni, samim tim nema poente da ih pratite u smislu klasifikacije ili bilo koje dublje analize.
Poslednja kategorija je budžet za investiranje. Postoje dva tipa investiranja: Investiranje u veći kvalitet života i investiranje u investicione prilike koje treba da uvećaju investirani novac. Investiranje u veći kvalitet života mogu biti: novi klima uređaj, novi televizor, novi auto, kupovina kuće tj. bilo šta što će uvećati kvalitet vašeg življenja.
Imajte na umu da se utrošen iz ovog budžeta ne vraća. Potrošite za materijalne ili nematerijalne usluge, kako bi vam život bio lagodniji i da možete da ostvarujete svoje ciljeve. Investiranje u investicione prilike vam daje mogućnost da se ovaj novac kroz vreme uveća i da se iskoristi da se zarađeni novac prebaci na kraju u budžet za veći kvalitet života.
Strahinja: Kroz investiranje u investicione prilike, pravim plan za mirovinu. Tačnije, mirovina ne bi trebala da se desi po godinama staža ili života, to je samo nužno kada zakonski moraš da stupiš. Mirovina zaista kreće onog trenutka kada postanete finansijski nezavisni. U Srbiji se to zove penzija, a vi u Hrvatskoj kažete mirovima, što je daleko bolji izraz, jer mirovina treba da znači da mirujete, da ne morate biti finansijski produktivni. Mladi ljudi greše kada kažu: ma ja neću ni dočekati mirovinu, a ne shvataju da ju preko 85 posto ljudi dočeka, a većina mora da radi i nakon zvaničnog ulaska u istu.
Strahinja: Moj investicioni porfolio se sastoji od: investicionog zlata, investicionih fondova, bitcoin, imam nekoliko akcija velikih kompanija i ulažem u crowdinvesting kampanje, a imam i nekoliko polica osigiranja.
Kao osoba koja priča o svakoj od navedenih investicionih prilika, imam obavezu da iste i praktikujem, jer bi suprotno bilo licemerno sa moje strane, a sam definišem u kom odnosu investiram u svaku od navedenih.
Strahinja: Postoji velika zabluda što su pasivni prihodi, jer postoje dve vrste prihoda koji nisu primarni, a to su dodatni izvori prihoda i pasivni prihodi.
Dodatni izvor prihoda je recimo prodaja mog eBook-a na Instagram stranici. Nije pasivan jer za svaku prodaju knjige moram da utrošim svoje vreme na reklamu i na sam proces komunikacije sa krajnjim kupcem. Tako da ako vam kažu da je dropshipping pasivan prihod, to nije tačno, jer je to dodatni izvor prihoda.
Pasivan izvor prihoda je kada niste operativno aktivni već ulažete samo novac zarad uvećanja istog. Zato sav prihod od spomenutih investicionih prilika smatram pasivnim prihodima, a pored toga, svaki prihod kompanije KuponDiler d.o.o. koji prisvojim kao vlasnik kompanije isto smatram pasivnim prihodom, jer u ovoj kompaniji nisam operativno aktivan, već postoji tim koji je zaposlen.
Strahinja: Knjiga Bogati otac, siromašni otac ima svoje prednosti i mane, s tim što mislim da ukoliko ne vodite pažnju kako procesuirate informacije iz knjige, više štete možete naneti svom razvoju finansijske pismenosti.
Velika vrednost knjige leži u njenoj motivaciji. Da sebe pokrenete da razmišljate o novcu, jer većina ovaj proces prepušta slučaju. Takođe, knjiga vas navodi da je krajnje vreme da potražite svog bogatog oca jer nas niko ne uči o ličnim finansijama. Zato sam i hteo da moj Instagram profil bude taj bogati otac. Sve ostalo u knjizi je podložno velikoj debati.
Od toga da se tehnike zarađivanja novca zasnivaju na Američkim zakonima, te da ništa od navedenog nije primenjivo na našim prostorima. Morate biti jako snalažljivi i obazrivi kada ovo činite, jer naši zakoni nisu blagonakloni neplatišama. U suprotnom doživite preveliki stres.
Strahinja: Kao što sam ranije objasnio, moj odnos prema novcu gledam ga objektivno, zato ne mogu ni da uživam u novcu ni na koji način. Jednostavno, novac je način da kupim nešto čime ću uvećati kvalitet života. Na primer, uživam u vremenu provedeno sa mojom decom. Ako to znači da treba da im kupim sladoled, igračku, knjigu ili da platim sat ili dva u igraonici, moj zadatak je da zaradim dovoljno novca da mogu isto da im priuštim, kako bi mogao da uživam u vremenu provedeno s decom.
Moram spomenuti deo knjige u kojoj objašnjavam da sve na ovom svetu košta. Ovo je jako bolna tema jer pogađa u najranjivi deo finansijski zavisne osobe. Stalno se prave izgovori: mozeš da kupiš kuću, ali ne možeš dom. Možeš kupiti krevet ali ne i san. A bolna je činjenica, da bi imao dom, moraš imati kuću. Zato i dom košta.
Kakav god dom bio, kuća je materijalni sastavni deo svakog doma. Isto često kažu da ne možeš kupiti ljubav. Naravno da ne možeš, nije ni prirodno. S tim što, je realnost takva da je za ljubav potrebno ponekad iskazati i materijalnim putem. Karta za bioskop košta. Piće u bioskopu ili kafiću košta, poklon za rođendan ili godišnjicu košta. Odlazak na zajedničko letovanje košta. Ljubav se ne može kupiti, ali da bi se održavala, potrebna je aktivnost, a aktivnosti koštaju.
Zato smatram da se u novcu kao novcu nikada ne pronalazi sreća, već su samo jedna od životnih prepreka koje treba preskočiti i doći do sreće tako što možete finansijski da iznesete svoje životne prohteve.
Strahinja: Bolje pitanje je koje nisam napravio. Počeo sam da zarađujem sa 16 godina, preko leta sam radio u Crnoj Gori u vojnom odmaralištu Valdanos. Od prve plate do danas se trudim da imam što manje grešaka, ali evo nekih najvećih:
Trošim više nego što imam, pa uzimam zajam ili od prijatelja ili od banke. Kada nisam imao definisan lični budžet, a desi se teška finansijska situacija, povlačio sam investirani novac. Kada sam zarađivao toliko da mi i preko 50 posto primanja ide u štednju, sve sam trošio na uvećanje kvaliteta života kao da sutra ne postoji, tačnije kao da ću uvek tako zarađivati. Onda se desila Korona i ubedila u suprotno… To su najveće greške, a nadam se da ih više neće biti.
Strahinja: Najbolji savet jeste bio mog šefa na prvom poslu, a radio sam u magacinu i zarađivao tada 100,00 eura mesečno, što danas bilo ekvivalentno 200,00 eura: Sam vidiš koliko si radio i koliko si zaradio. Uči školu, unapredi sebe i za isto vreme ćeš zarađivati više para. Zato nikad nisam prestajao da učim i da sebe usavršavam kako bi za isto vreme mogao da zaradim veću, a za mene dovoljnu količinu novca.
Najgori savet je da najispravniji princip trošenja novca: trošim onoliko koliko mogu da se pružim. Što je u redu iz perspektive da se ne zadužujemo, s tim što ni to više nije dovoljno, već treba trošiti i uštedeti barem 30 posto mesečnih prihoda, a ušteđeni novac dalje investirati.
Naši roditelji, kao i njihovi roditelji su živeli u periodu kada se mislilo da je sve sigurno i da je zaduživanje najveći životni problem. Ni oni nisu bili u pravu, samo što nisu bili toga svesni, a mi sve više to osećamo, pa se polako budimo.
Strahinja: Deda je imao staru deviznu štednju iz SFRJ. Iskreno ni ne znam šta se desilo i da li je išta dobio, ali kao mali sam bio zadivljen kada sam video štednu knjižicu i tamo zapisani ulozi sa datumima. To me nateralo u ovim godinama da spoznam da su ljudi nekad ipak brinuli o svojim finansijama, samo da su se naredne generacije zbog svih okolnosti malo pogibile.
Roditelji su me posrednim putem naučili jednu veliku životnu lekciju. Naime, ja sam svoje detinjstvo proveo u ratu, sankcijama i nemaštini. Kada sam odrastao, postavio sam pitanje: Da li su moji roditelji hteli taj rat, sankcije i nemaštinu. Naravno da nisu. Ali im se ipak sve to desilo.
To mi je recimo pomoglo kada je krenula pandemija Korona virusa i kad je ceo svet bio stao u jednom trenutku. Privreda stala, protok novca stao. Ceo svet je stao, da li iko to hteo da se desi? Naravno da nije, a ipak se desilo. Život je takav da postoje momenti koji koliko god da ne želiš da se nešto desi, može baš tebe da zadesi, a tvoj zadatak je da finansisjki budeš pripremljen.
Strahinja: Obratiću se sada isključivo čitateljicama. Statistika kaže da žene budu slabije plaćene čak i za iste pozicije od muškaraca. Statistika kaže da više ima muškaraca na vodećim poslovima. Koliko god da to nije u redu, znajte da imate prednost. Svet investiranja je polno neutralan. A dok mačo muškarci sanjaju od svom Lambu i jahti i dok 99 posto njih izgubi sav novac pokušavajući da ostvari besmislen dečački san, vi imate i vremena i strpljenja i samo pametnim investiranjem ćete brže i bezbolnije postati nezavisne.
A što se tiče ličnih finansija u braku, kao što ne postoje moja ili tvoja deca, tako ne postoje moje ili tvoje finansije. Bio sam jednom prilikom na svom profilu postavio jedno trik pitanje: Ako muškarac zarađuje 5.000 eura mesečno, a žena je kod kuće sa detetom, koliko žena zarađuje? Odgovor nije koliko žena zarađuje, već da oboje zarađuju 5.000 eura, jer žena ne bi imala tolika mesečna primanja da muž nije na datoj poziciji, a muž itekako ne bi mogao da opravda svoju poziciju da mora da brine i o svom domu i deci.
Naravno, ovo je bio tipičan Balkanski primer, s tim što se pravilo odnosi isto i ako žena jedina zarađuje ili ako oboje imaju približna primanja. Razgovor o finansijama sa partnerom je neophodan, da se budžeti i odgovornosti za iste podele, da i muž i žena imaju pristup svim budžetima, bez obzira ko donosi odluke. I nikada nemojte prepuštati mužu da samostalno vodi finansije, jer su finansije zajednička budućnost, a to vas poprilično interesuje.
U našoj kući na primer sam ja finansijski guru, a opet polažem račune svojoj ženi, ne da bi opravdavao svoje odluke, već da bude svesna gde se i kako finansijski nalazimo. Smatram da je ovo recept za zdrav odnos, i od kada smo ovo počeli da praktikujemo, imamo manje nesuglasica vezano za novac.
Takođe, podelili smo budžete tako da mesečni budžet bude delom na mom računu, deo fizički dosupan svakome, investicije su na moje ime, dok godišnji budžet, budžet za napredviđene situacije i budžet za investiranje u uvećanje kvaliteta života bude na njeno ime. Tako smo sami sebi dali obavezu da su finansijske zajedničke, a ne moje ili tvoje.
Foto: Privatna arhiva Strahinje Krstića
Stavovi kolumnista/ica nisu stavovi uredništva portala Mojnovac.hr
2023. © Mojnovac.hr. Sva prava pridržana.
Izrada web stranice: Artelekt Media d.o.o.
